Tko nije vozio Golfa dvojku!?
To je bio moj prvi, i nadam se jedini “crash” autom. Bilo je to vatreno krštenje uz puno novih saznanja. Ne računam par ogrebotina pri parkiranju, ali to neka ostane zasebna tema.
Imala sam 17 godina i svježe položila vozački ispit. Čekala sam tih par tjedana do svog osamnaestog rođendana da prođe da napokon dobijem i službeno vozačku. Želja za vožnjom bila je ogromna pa sam koristila svaku situaciju da provozam seoskim cestama djedovog ružičastog metalik VW Pola kad bi došao k nama u posjetu ili bih čekala velikih ushićenih očiju kad ću moći u grad s tatinim novim Renault Scenicom 4×4.
A do tada, mama je htjela da budem bar korisna i da ponekad parkiram u dvorište, između kuća, njenog Golfa dvojku i operem ga. Ali nije mi rekla jednu bitnu stvar – da Golf nema servo i da su kotači na parkiranom autu ostali smotani u jednu stranu. Samo je doviknula “Što si tako nježna, daj taj gas i motaj…”.
Dala sam ja gas, ali nisam stigla smotati. Jer, što je uopće servo, zašto je tako težak taj volan i zašto ne ide lagano kao onih novih benzinaca (položila sam na Opel Astri)… Tada sam saznala na teži način što je servo, nakon što sam razbila cijeli prednji far i pola branika o betonski zid ograde. Nisam stigla ispraviti volan.
To je bio moj prvi, i nadam se jedini “crash” autom. Bilo je to vatreno krštenje uz puno novih saznanja. Ne računam par ogrebotina pri parkiranju, ali to neka ostane zasebna tema.
Bordo dvojkica je nakon popravka postala moj glavni auto, bicepse sam zbog nje imala uvijek definirane dok se tatin Scenic koristio samo za izlaske u grad. Mojima je bilo bajno jer nisu morali dolaziti po mene usred noći, a meni totalno kul jer sam se sama vozila u izlaske. E, da… to su bila vremena… Vremena Golfa dvojke i vremena kad su se cure puštale van pod strogim uvjetima tek kad napune sedamnaest ili čak osamnaest godina.
Tko se sjeća, sad se smije, a vjerujem da ima onih i koji se čude. Jedno je bitno, a to je da sam ja naučila na teži način što je servo.
